Радионица са Јаном Хребејком  и Петром Јарчовским 

     Пети  дан фестивала Кустендорф био  је неуобичајено динамичан. Филмска дешавања почела су од раног јутра, када је у оквиру програма Ретроспектива великана приказан филм Абаса Кјаростамија Укус трешања који је освојио Златну палму на Канском филмском фестивалу 1997. године. Затим је програм настављен приказивањем аутентичног српског сатиричног документарца Довиђења како сте? који је режирао Борис Митић. У препуној сали амфитеатра Ноам Чомски одржана је радионица, на којој је Митић младим филмским уметницима помоћу оригиналне и забавне презентације објаснио како је и због чега настао његов филм. Након што је у Дрвенграду уприличен дочек великом руском режисеру Никити Михалкову, а нешто касније и Гаелу Гарсији Берналу и Герарду Нарањи, режисерима мексичког филма Револуција и новим гостима Кустендорфа 2011, настављен је филмски програм.

     По  завршетку пројекције чешког филма  Кавасакијева ружа режисер Јан Хребејк и сценариста Петр Јарчовски представили су се пред публиком, студентима и младим ауторима у биоскопу Проклета авлија. Захваливши се на пажњи и добродошлици, аутори овог филма су на почетку објаснили да је реч о филму који препричава догађаје који су се одвијали пре тридесет година без коришћења иједног флешбека. У питању је породична драма која баца светло на методе којe је тајна полиција употребљавала како би дискредитовала своје противнике.

     Одговарајући  на питање на који начин се треба  односити према прошлости, да ли је могуће живети у времену у коме нећемо бити оптерећени прошлошћу и да ли је потребно стално се присећати на оно што се догодило, Хребејк је одговорио :

• Не мисли много људи на прошлост. Много мање људи размишља о прошлости, у односу на то колико она утиче на њих. Пробаћу да одговорим на ово као филмски аутор. Увек ћемо се враћати у прошлост како би смо тамо пронашли инспирацију. Наш филм показује како је људско памћење, уопште меморија  несавршена. Свако може променити сећање у намери да лакше живи. Можете рећи да је најбоље сећање, памћење - лично искуство. Међутим, када сам разговарао са једним историчарем који истражује не тако далеку прошлост, он ми је рекао да чак и људи који немају разлога да лажу о прошлости, интерпретирају ситуације другачије од онога како је било. То је онда више интерпретација прошлости. Интерпретација сећања.

     Настављајући  разговор о проблему сећања, памћења, односа према истини и ономе што  се догодило, аутори су упитани на који начин можемо да будемо сигурни да је наша прича истинита, она права, а не предмет манипулације.

• То је оно о чему овај филм говори. О тешкоћама представљања истине. Сећање није поуздано, али то не значи да би смо морали тражити одговор у историји и прошлости. Уколико смо поштени наша прича ће бити истинита, мада су многи људи непоштени. Манипулација је једна од најјачих ствари, она на најбољи начин помаже да се избрише прошлост и да се прекину преиспитивања – рекао је Хребејк.

   Говорећи  о предностима и тешкоћама  које су имали када су се одлучили да избегну коришћење флешбека при приказивању догађаја из прошлости, аутори су истакли су се одлучили за неку врсту ретроспективе,  ретроспективног приказивања догађаја зато што она омогућава да се буде објективан и пружа могућност и више простора за размишљање како доћи до истине.  Идеја је била да метафоре омогућавају људима да боље разумеју прошлост, а не већ готове, креиране слике, прост флешбек.  

   На  питање одакле је потекла идеја за овај сценарио и да ли се он базира на истинитом догађају, сценариста Петр Јарчовски је објаснио:  

•  Било  је неколико реалних ситуација.  Што сам више писао, више  ствари се појављивало. На пример, дуго времена пре него што  сам почео да пишем ову причу,  пронашао сам скривени новински чланак који је говорио о случају два пара који су достављали информације једни против других. Лик иследника је настао захваљујући  исповести коју нам је дао иследник који је некада радио у тајној полицији. Постоји и документарни филм о овом човеку. Био сам потпуно фасциниран њиме.На почетку сам мислио да је обична примитивна свиња, међутим, он је заправо био веома харизматичан. Показао нам је да зло никада није тако једноставно, већ је веома опасно и интелигентно. Док смо радили на филму идеја нам је била да се прича базира на лику правог дисидента из прошлог режима.